Komunalni poslovi i odlaganje otpada
„Posao sa garancijom doživljaja“
Nancy John je žena koja sve rešava u narandžastom. 35-godišnja majka dvoje dece, kao radnica za odvoz smeća u Berliner Stadtreinigung (BSR), ne pomera samo kontejnere po ulicama prestonice, već i upravlja kamionom težak više tona: Mercedes‑Benz Econic 2630. Razgovor o tradicionalno muškom zanimanju kojem se često ne ukazuje odgovarajuće poštovanje.
Intervju sa Nensi Džon
Nancy John iz berlinske službe za čišćenje voli da upravlja Econic-om.
Gospođa John, žena koja radi u odvozu smeća, još uvek se ne viđa često.
Šta Vas je navelo da prihvatite takav mukotrpan posao, pogotovo na ulicama milionskog velegrada kao što je Berlin?
Pa pre toga sam već bila na ulicama kao dostavljačica paketa. Zapravo sam po struci prodavačica, ali brzo sam shvatila da nisam stvorena da stojim za pultom. Napolju je moj svet. U Berliner Stadtreinigung sam došla preko ujaka koji tamo radi. Žene u odvozu smeća još nisu dugo prisutne. I do danas ih nema mnogo, pa si napolju uvek u centru pažnje. Na mom smetlištu sam jedna od ukupno sedam žena, moja dvojica kolega na ulici obojica su muškarci. U svakom slučaju tada sam sebi rekla: „k'o, pokušaj“ – i odmah sam na prvom pokušaju prošla. Ali to nije pravilo.
Zašto?
Zato što nije sasvim lako postati sakupljačica smeća. Pre toga postoji test kondicije koji se mora položiti. Na primer, na eliptičnom trenažeru treba ostvariti određeni broj koraka ili podizati tegove, ali i proći kroz razne probne poligone, na primer trčati uz i niz stepeništa, pomerati kontejnere određene težine, vući ih preko kaldrme i tako dalje. Sve je na vreme. I većina jednostavno ne prođe test.
Kako izgleda vaša svakodnevica kao radnica u narandžastom? Kada ustajete ujutru?
Zvaničan početak smene je u 5.30. Sada su naše rute u Berlin-Marienfelde, a naša lokacija je u Gradestraße u Neuköllnu. Ali ja dolazim iz Hohenschönhausena; kolima mi treba najmanje pola sata, a nazad obično duplo duže zbog saobraćaja. Dakle, ustajem u 3.30.
Uf. A dva sata kasnije ideš na ulicu?
Još ne sasvim. Prvo u ulici Gradestraße dobijemo rutu sa tovarima koji se tog dana prikupljaju i ključeve kojima dolazimo do ulaza u zgrade i do kaveza za otpad. U 5.45 idemo do vozila. Utovar možemo da počnemo tek u 6.00, jer je pre toga još noćna tišina. Kad se poslednja tura istovari, vraćamo kamione na parking, vraćamo naše papire i tako dalje. Ako je bilo nekih nepravilnosti, prijavljujemo ih, na primer zapušeni putevi, pretrpani kontejneri, polomljene kante i slično. I u 13.30 je onda kraj smene.
Usput se, međutim, dešava mnogo toga. Samo okvirno: Koliko kućnih brojeva vi i vaši kolege obiđete dnevno?
Mi to ne računamo u kućnim brojevima, nego u pražnjenjima. Jedna velika, crna kanta, onako kako je poznata, računa se kao jedno pražnjenje, manja kao pola. Tokom dana vozimo više rundi. Kad je kamion pun, ide se u postrojenje za proizvodnju energije iz otpada u Ruhlebenu kod Spandaua. Ponedeljak mi je najintenzivniji dan, imamo tri runde sa oko 300 pražnjenja. Teško je to tačno reći, ali u proseku je sigurno oko 150 kućnih brojeva. Petkom je onda opuštenije, imamo samo jednu turu. Preostali deo dana koristimo, između ostalog, za održavanje vozila. Idemo u autopraonicu u Neuköllnu i kärchern mehanizam za sabijanje i tako nešto.
Ovo bi te takođe moglo zanimati:
Budućnost leži u zvezdama.
Drezdenov „Team Orange“ se od 1999. oslanja na Econic. Sa potpuno električnim eEconic, gradska služba za čišćenje otvara put ka klimatski neutralnoj floti do 2035.
Vozila koja vi tamo čistite su Mercedes-Benz Econic. I ti radnici u narandžastom ne samo da ih čiste, već i sami sede za volanom, zar ne?
Da, tačno. Nedavno sam položila vozačku dozvolu za kamion i od tada sama vozim. Trenutno sam rezervna vozačica, takoreći zamenica, i sada se takođe prijavljujem za stalno radno mesto kao vozačica.
A kakva su vaša iskustva sa Econicom?
Volim da vozim tim vozilom kroz ulice. Ljudi često ostanu zapanjeni kad vide da sam žena za volanom. Zapravo, ovo je prvi kamion koji sam ikada vozila, osim kamiona iz auto-škole. Taj je takođe bio Mercedes‑Benz, ali nije imao upravljane osovine kao što ih sada ima kamion za odvoz smeća.
„Najlepše od svega za mene je kada nam dečije oči prate dok radimo.“
Nije li to veoma teško na početku u prepunim ulicama?
Na početku je, naravno, potrebna vežba, ali mnogo zavisi od toga koliko dobro poznaješ svoje rute. Dobar tim vredi zlata — pomaže ti, uputi te i tako dalje. I danas se još uvek oslanjam na to kada povremeno vozim tuđu rutu. Ponekad, čini ti se, između tebe i sledećeg zida ili sledećeg automobila stane samo maramica. Sa Econic-om sediš, međutim, tako nisko kao inače samo u kombiju, i to, naravno, pomaže. Posebno kod biciklista u Berlinu, gradski saobraćaj je pravi izazov.
Još jedno poslednje pitanje: šta slavite u vašem poslu?
Moj posao je posao sa garancijom doživljaja: na ulicama Berlina nema istog dana, sretneš različite ljude, nailaziš na nove situacije u saobraćaju na koje se moraš prilagoditi. Napolju ima mnogo lepih prizora, a najlepše mi je kada nam dečje oči prate rad. To su zaista najveći fanovi našeg posla. Često ostanu kao ukopani i gledaju nas sve dok ne odvezemo. A neki roditelji nas sa svojom decom čak prate dve, tri mesta za utovar.
Otkrij još priča:
Ovo bi te takođe moglo zanimati:
Čuvari Alpa
U tišini leži snaga
Sve dobre stvari ...
Odgovorno
Specijalna vozila za tvoju delatnost